Drevni grad i manastir Studenica

Manastiri su kroz ceo srednji vek bili žiža kulturnog života i prosvete srpskog naroda*. Bili smo u manastiru Studenica, pozvani kao gosti za slavu gde se narod okuplja. Dana 06. oktobra se drži večernja služba i noćno bdenije tj. na sam dan uoči praznika prepodobnog Simona monaha (u narodu poznat kao Stefan Prvovenčani). U četvrtak nakon bdenija, 07. oktobra održana je i Sveta Arhijerejska Liturgija kojom je načalstvovao Episkop žički G. Justin.

Manastir Studenica uoči noćnog bdenija,

fotografija  i stihovi iz pesme Vidovdanski svitak od Stefana Koncepta

Smirno
sve je
u neosvojivim
bedemima,
srednjevekovnim
manastirima
gde je
vera od
Svetog trojstva
sazdana.

A kad gledaše podizanje manastira Presvete Bogorodice u Studenici ovaj moj gospodin sveti, verujte mi, o gospodo i braćo, da sam video kako se njegov um diže u visinu kao neki neboparni orao… iz Žitija Svetog Simeona,  Stefan Prvovenčani

Zabeležen je govor patrijarha srpskog Gospodina Germana na proslavi osam vekova manastira Studenice (1986.):

Studenica je građena da spaja nebo i zemlju, da bude lestvica koja uzvodi ljude sa zemlje ka nebu, da slavi Trosunčanog Boga u lepoti višnjega Jerusalima, u Carstvu nebeskom.

Plan prostor i struktura studeničke Bogorodičine crkve su vizantijskog porekla, a Manastirski kompleks čine: Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva, Crkva Sv. Nikole, Priprata kralja Radoslava, Riznica, Savina trpezarija, Zapadna kula, zidine manastira sa starim i novim konacima* u kojima smo boravili. Prošetali smo nakon jutarnje liturgije manastirskim dvorištem razgledajući čitav kompleks. Pogled preko zidina dosezao je sve do okolnih uzvišenja pokrivenih šumom, a nedaleko od manastirskog kompleksa začuo se večni šum reke Studenice. Videti i osetiti sve uživo je potpuno drugačije. U jednom delu postoji suvenirnica gde ima solidan izbor kako suvenira, tako i knjiga. Nama je privukla pažnju monografija Manastir Studenica 12. vek Srbija koja je nastala uz blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa žičkog Gospodina Hrizostoma. Na zvaničnom online mestu i u okviru projekta digitalna Studenica može se takođe dosta toga saznati.

*Monografija Manastira Studenica