Etno sela Borač i Bečevica

Provoditi vreme u prirodi je ne samo dobro za zdravlje, raspoloženje i manji nivo stresa. Aktivnost u prirodi u vidu šetnje, planinarenja, biciklizma ili vežbanja uključuju i sagorevanje kalorija pored predhodno navedenih benefita. Svakako nas je nešto privuklo ovih dana da posetimo sela Borač i Bečevica.

Uživajući u prirodnim dražima zelenog okoliša, bližili kraju između Boračke i Gružasnke reke. Prolazeći kroz Toponicu kolima nastavljamo novoasfaltiranim putem pravo ka selu Borač. Gledajući u Borački krš iz daljine imali smo piknik u planu, ali negde pored reke. Setili smo se ranijih dolazaka kada smo šumskom stazom stizali do samog vrha sa koga se prostire divan pogled na pejzaže kraja. Na samom ulazu u selo imali smo neku vrstu dobrodošlice, zastali smo i pozdravili se 🙂 To je bio konj na livadi pored puta.

Seosko naselje Borač pripada Opštini Knić i ima oko 600 stanovnika. U mestu ispod karakteristične kamene formacije – krša nalazi se crkva iz 14. veka, Crkva svetog arhangela Mihaila. Nekada stari srednjevekovni grad, kome svedoče ostaci, danas je selo gde je očuvan veliki broj starih srpskih kuća građenih krajem 19. i početkom 20. veka. Seoski turizam ovde je pogodan i postoji smeštaj. Pamti se i vreme kada je upravo u Boraču snimana popularna srpska serija Moj rođak sa sela.

Put pored crkve vodi do planinarskog doma, a odatle se može popeti na vrh Krša, na kome su ostaci grada. Mi smo ovoga puta išli pravo ka Boračkoj reci gde smo proveli nekoliko sati šetajući, puštajući lisnate brodiće i obilazeći zelene kutke pogodne za sedenje. Dok biramo mesto za sesti za čas ćemo sendvič pojesti kada već su oči site seoskog krajolika. Nije bilo više šta da se čeka, iskoristiti dan i nije filozofija neka!

 

Krenuli smo dalje putem do susednog sela Bečevica sa oko 300 stanovnika. Ovo seosko naselje je brdsko-planinskog tipa i kao takvo podeljeno je na nekoliko zaseoka koji su u jedno i familije. Centralni deo sela svakako je mesto gde se nalazi stadion, škola, prodavnica i plato sa bistom Kralja Aleksandra I Karađorđevića. Upravo sa tog mesta u Bečevici u daljini vidi se i plavi Gružansko jezero. Iznad sela nalazi se kamenolom u kome je nastala kragujevačka kaldrma. Na kraju sela su ostaci Mrnjine crkve koja datira još iz srednjeg veka predstavljajući spomenik kulture.

Na etno seoskom imanju Bečevica uživamo uz cvrkut ptica, šum vode sa dudove česme i opijeni mirisom procvetale kruške gledamo na hajdukovo jezerce. Dok pogledi duž etno sela kruže, najlepši poklon je trenutak taj što oku daje sjaj – odraz lika u nebeskom plavetnilu.