Lepo uređena bašta ne mora da podrazumeva sate provedene u zalivanju, orezivanju i uklanjanju korova. Iako mnogi zamišljaju da je za raskošno zelenilo neophodan svakodnevni rad, uz pažljiv izbor biljaka moguće je stvoriti prijatan, zanimljiv i dugotrajan vrt koji zahteva relativno malo pažnje. Najvažnije je odabrati vrste koje odgovaraju uslovima u dvorištu, dobro podnose lokalnu klimu i ne zahtevaju stalnu negu kako bi zadržale lep izgled.

Bašte koje se lako održavaju posebno su privlačne ljudima koji imaju malo slobodnog vremena, vikendice koje ne posećuju svakodnevno ili jednostavno žele da više uživaju u svom dvorištu nego da neprestano rade u njemu. Dobra vest je da postoje brojne ukrasne biljke, žbunovi i trajnice koje mogu zadovoljiti takva očekivanja, a pritom pružiti obilje boja, zanimljivih oblika i zelenila tokom većeg dela godine.

Pravi izbor biljaka važniji je od količine uloženog rada

Jedna od najčešćih grešaka prilikom uređenja dvorišta jeste kupovina biljaka isključivo na osnovu njihovog izgleda. Biljka koja deluje prelepo u rasadniku neće nužno biti jednako uspešna u svakom vrtu. Neke vrste zahtevaju mnogo sunčeve svetlosti, druge najbolje uspevaju u polusenci, dok pojedine teško podnose suvo zemljište ili dugotrajne letnje vrućine.

Zbog toga je pre sadnje korisno posmatrati koliko je dvorište osunčano tokom dana, kakva je struktura zemljišta i da li se voda nakon kiše brzo povlači ili se zadržava oko korena. Na sunčanim i suvim položajima prednost treba dati vrstama otpornim na sušu, dok su za senovite delove pogodnije biljke koje prirodno rastu uz manje direktne svetlosti.

Važno je imati na umu i da otpornost na sušu ne znači da biljku nikada ne treba zalivati. Većini novoposađenih sadnica potrebno je redovno snabdevanje vodom dok ne razviju dovoljno snažan korenov sistem. Tek nakon dobrog ukorenjavanja mnoge vrste mogu uspešno da podnose duže periode bez dodatnog zalivanja.

Lavanda, žalfija i druge trajnice koje ne traže mnogo pažnje

Višegodišnje cvetnice predstavljaju odličan izbor za bašte u kojima se želi postići dugotrajan dekorativni efekat bez potrebe za svakogodišnjom sadnjom. Za razliku od jednogodišnjeg cveća, trajnice ostaju u zemlji tokom zime i ponovo započinju rast narednog proleća, pod uslovom da su prilagođene lokalnim zimskim temperaturama.

Među najpoznatijim biljkama iz ove grupe nalazi se lavanda, koja je omiljena zbog mirisnih ljubičastih cvetova, srebrnastozelenih listova i sposobnosti da podnosi sušne periode. Najbolje uspeva na osunčanim mestima sa dobro dreniranim zemljištem, dok joj prekomerna vlaga, naročito tokom zime, može ozbiljno naškoditi. Kada se pravilno posadi, uglavnom joj je dovoljno povremeno oblikovanje i godišnje orezivanje kako bi zadržala kompaktan izgled.

Slične prednosti ima i ukrasna žalfija (Salvia nemorosa), čiji cvetni klasovi u ljubičastim, plavim i ružičastim nijansama mogu ukrašavati baštu tokom leta. Dobro podnosi sunčane položaje i privlači pčele i druge korisne insekte. Uklanjanje precvetalih cvasti kod pojedinih sorti može podstaći novo cvetanje, ali biljka ostaje dekorativna i bez intenzivne nege.

Za sunčane cvetne leje pogodne su i mačja metvica (Nepeta), hajdučka trava (Achillea) i visoki žednjak (Hylotelephium). Ove biljke, uz odgovarajuće zemljište, uglavnom ne zahtevaju često zalivanje nakon ukorenjavanja, a njihove različite visine, boje i periodi cvetanja omogućavaju stvaranje zanimljivih kombinacija. Posebno je koristan žednjak, čiji mesnati listovi čuvaju vodu, dok cvetovi mogu ostati atraktivni sve do jeseni.

Ukrasno žbunje kao osnova bašte koja se lako održava

Dok cvetnice unose sezonske promene, ukrasni žbunovi daju vrtu strukturu i omogućavaju da prostor izgleda uređeno čak i kada većina biljaka ne cveta. Ako se odaberu vrste odgovarajuće veličine, potreba za njihovim orezivanjem može biti znatno manja nego kod brzorastućih biljaka koje stalno prerastaju predviđeni prostor.

Japanska spireja (Spiraea japonica) jedan je od zanimljivih izbora za manje i srednje velike vrtove. Njeni kompaktni žbunovi tokom proleća i leta razvijaju dekorativno lišće i cvetove, a različite sorte nude širok izbor visina i boja. Relativno se lako održava, dobro podnosi orezivanje i može se koristiti uz staze, u grupnim zasadima ili kao niža živa ograda.

Pažnju zaslužuje i žbunasta petoprsta (Dasiphora fruticosa), poznata po dugom periodu cvetanja i dobroj otpornosti na hladnoću. Njeni jednostavni cvetovi, najčešće žuti, ali kod pojedinih sorti i beli, ružičasti ili narandžasti, unose vedrinu u dvorište. Najbolje rezultate daje na osunčanom položaju, a nakon ukorenjavanja može podneti i povremene sušne periode.

Za one koji žele zelenilo tokom cele godine, praktično rešenje mogu biti različite vrste kleke (Juniperus). Niske, polegle sorte pogodne su za prekrivanje tla i uređenje padina, dok uspravne forme mogu poslužiti kao dekorativni akcenti. Većina kleka voli sunčane položaje i propusno zemljište, a njihova velika prednost jeste to što uglavnom ne zahtevaju redovno oblikovanje.

Prilikom kupovine korisno je uporediti konačnu visinu i širinu odabranih biljaka, kao i njihove zahteve u pogledu svetlosti i zemljišta. Pregled ukrasnog žbunja, zimzelenih sadnica i ukrasnih trava može pomoći u pronalaženju odgovarajućih vrsta i planiranju skladnih kombinacija za različite delove dvorišta.

Ukrasne trave donose prirodan izgled uz malo održavanja

Ukrasne trave poslednjih godina zauzimaju sve značajnije mesto u savremenom uređenju vrtova. Njihova popularnost nije slučajna, jer pružaju zanimljivu teksturu, lepo se kombinuju sa cvetnicama i žbunjem, a mnoge vrste ne zahtevaju složenu negu. Posebno su dekorativne kada se njihovi listovi i cvasti lagano pomeraju na vetru, stvarajući prirodniji i opušteniji izgled prostora.

Za manje površine pogodna je plava vijuka (Festuca glauca), koja formira guste, zaobljene busene karakteristične plavičastosive boje. Najbolje raste na sunčanim mestima sa dobro dreniranim zemljištem, a zbog skromnih dimenzija može se saditi duž staza, u kamenjarima ili između drugih ukrasnih biljaka.

U većim vrtovima zanimljiv izbor može biti ukrasno proso (Panicum virgatum), čije uspravne stabljike i nežne cvasti daju zasadima posebnu eleganciju. Pojedine sorte tokom jeseni dobijaju žute, narandžaste ili crvenkaste tonove, čime se dekorativnost bašte produžava i nakon završetka letnje sezone.

Kod većine listopadnih ukrasnih trava dovoljno je ukloniti osušene nadzemne delove krajem zime ili početkom proleća, pre nego što započne novi rast. Na taj način biljke tokom hladnijeg dela godine mogu zadržati zanimljivu siluetu, dok se potreba za održavanjem svodi na jedan važniji sezonski posao.

Šta posaditi u senovitim delovima dvorišta?

Senoviti delovi bašte često predstavljaju izazov jer mnoge popularne cvetnice na takvim mestima slabo rastu ili uopšte ne cvetaju. Ipak, postoji nekoliko izdržljivih vrsta koje mogu uspešno popuniti prostor ispod drveća, uz severne zidove ili na mestima koja dobijaju samo nekoliko sati direktne sunčeve svetlosti.

Jedna od njih je zdravac (Geranium macrorrhizum), višegodišnja biljka koja se postepeno širi i formira gust pokrivač tla. Njeni aromatični listovi i nežni cvetovi doprinose dekorativnosti, dok gust rast otežava razvoj dela korova. Kada se dobro ukoreni, može podneti i suvlje uslove u delimičnoj senci, što je posebno korisno ispod većih stabala.

Dobar izbor za polusenovite položaje predstavlja i bergenija (Bergenia cordifolia), prepoznatljiva po krupnim, kožastim listovima i prolećnim cvetovima. Kod mnogih sorti listovi tokom hladnijih meseci poprimaju crvenkaste ili bronzane nijanse, pa biljka ostaje zanimljiva i van perioda cvetanja.

Ipak, treba razlikovati običnu senku od izrazito suve senke ispod velikih stabala. Na takvim mestima korenje drveća često uzima najveći deo dostupne vlage, pa čak i biljke koje dobro podnose nedostatak svetlosti mogu zahtevati povremeno zalivanje.

Manje travnjaka može značiti mnogo manje posla

Klasičan travnjak često je jedan od najzahtevnijih delova dvorišta. Da bi tokom leta ostao gust i zelen, potrebni su redovno košenje, zalivanje, prihranjivanje i povremeno uklanjanje korova. Zbog toga smanjenje površine pod travom može biti jedan od najefikasnijih načina da se ukupno vreme potrebno za održavanje bašte značajno skrati.

To ne znači da se travnjaka treba potpuno odreći. Dovoljno je zadržati ga na mestima namenjenim igri, odmoru ili drugim aktivnostima, dok se manje korišćeni delovi mogu pretvoriti u cvetne leje, zasade ukrasnih trava ili površine prekrivene niskim biljkama.

Na osunčanim, dobro dreniranim mestima pojedine niske vrste žednjaka (Sedum) mogu formirati dekorativan biljni pokrivač, dok je u polusenci već pomenuti zdravac odličan kandidat za popunjavanje prostora. Važno je, međutim, znati da ovakve biljke uglavnom nisu zamena za travnjak po kojem se redovno hoda, već služe za uređenje površina koje nemaju intenzivnu upotrebu.

Malčiranje i pravilno zalivanje dodatno smanjuju obaveze

Čak i najbolje odabrane biljke mogu zahtevati mnogo posla ako zemljište između njih ostane potpuno nezaštićeno. Otvorena površina omogućava brzo isparavanje vlage i razvoj korova, zbog čega je malčiranje jedan od najkorisnijih postupaka u bašti koja se lako održava.

Sloj usitnjene kore drveta, drvne sečke ili drugog odgovarajućeg malča pomaže u očuvanju vlage, ublažava temperaturne promene u površinskom sloju zemljišta i otežava klijanje korova. Kod organskih materijala često je dovoljan sloj debljine približno pet do sedam centimetara, uz obavezno ostavljanje slobodnog prostora oko osnove stabljika i stabala kako bi se izbeglo zadržavanje prekomerne vlage.

Za dodatno smanjenje obaveza može se koristiti sistem navodnjavanja kap po kap, naročito tokom prvih sezona nakon sadnje. On omogućava usmereno snabdevanje korena vodom i može biti praktičniji od svakodnevnog ručnog zalivanja. Korisno je i grupisati biljke sa sličnim potrebama za vlagom, kako one koje vole suvlje uslove ne bi dobijale nepotrebno velike količine vode zbog susednih, zahtevnijih vrsta.

Pravilno planiranje razmaka između sadnica takođe ima važnu ulogu. Premali razmaci vremenom dovode do preplitanja biljaka, slabijeg provetravanja i potrebe za čestim orezivanjem, dok prevelike praznine mogu dugo ostati izložene korovu. Zato je prilikom sadnje potrebno uzeti u obzir veličinu koju će biljke dostići nakon nekoliko godina, a ne samo njihov izgled u trenutku kupovine.

Kako stvoriti baštu koja je lepa tokom cele godine?

Najprivlačnije bašte koje zahtevaju malo održavanja obično nisu sastavljene od velikog broja različitih biljaka. Mnogo skladniji izgled može se postići ponavljanjem nekoliko pažljivo odabranih vrsta koje se međusobno dopunjuju bojom, visinom, oblikom i periodom cvetanja.

Na primer, sunčani deo dvorišta može se urediti kombinacijom lavande, ukrasne žalfije i plave vijuke, dok se u pozadini mogu posaditi kompaktni žbunovi ili zimzelene vrste. U polusenci dobro mogu izgledati grupe bergenije i zdravca, a na većim površinama ukrasne trave mogu povezati različite delove vrta u skladnu celinu.

Pri tome je korisno razmišljati i o godišnjim dobima. Prolećne cvetnice unose prve boje, lavanda i žalfija preuzimaju glavnu ulogu tokom leta, žednjak i pojedine ukrasne trave produžavaju zanimljiv izgled do jeseni, dok zimzeleni žbunovi čuvaju osnovnu strukturu vrta tokom zime.

Najvažnije je prihvatiti da bašta koja se lako održava nije bašta kojoj ne treba nikakva nega. Povremeno zalivanje, uklanjanje oštećenih grana, sezonsko orezivanje i kontrola korova i dalje su neophodni, ali pravilnim izborom biljaka njihova učestalost može se znatno smanjiti.

Dobro osmišljen vrt ne mora da bude zahtevan da bi bio lep. Kada se biljke biraju prema stvarnim uslovima u dvorištu, a ne samo prema trenutnom izgledu, moguće je stvoriti zelen, prijatan i dugotrajan prostor koji iz godine u godinu postaje sve skladniji, bez potrebe da svaki slobodan vikend bude posvećen baštenskim poslovima.