Vrste viza za Ameriku i šta predstavljaju
Dobijanje američke vize obavezno je za svakog ko planira putovanje u Sjedinjene Američke Države, bilo da je razlog turizam, posao ili školovanje. Zbog mnoštvo pravila, korisno je na početku razdvojiti snovne grupe i jasno objasniti namenu, šta svaka omogućava i kako u praksi izgleda podnošenje zahteva uz praktične savete koji olakšavaju prolazak kroz proceduru.
Uobičajena podela je na neimigracione i imigracione vize u zavisnosti od toga da li planirate kratkotrajan boravak ili trajno preseljenje u SAD.
Neimigracione vize: Putovanja sa ograničenim trajanjem
Neimigraciona viza za Ameriku namenjena je svima koji u SAD dolaze privremeno i posle boravka treba da se vrate u matičnu zemlju. Najpoznatije su B1 i B2. Poslovna B1 služi za odlazak na konferencije, sastanke, kratke obuke i druge aktivnosti koje ne podrazumevaju zaposlenje kod američkog poslodavca. Turistička B2 pokriva odmor, obilazak, posetu rodbini i, u određenim situacijama, kraći medicinski tretman.
Često se izdaju kao kombinovana B1/B2 kada je svrha puta mešovita, ali zajedničko im je da ne daju pravo na rad u Sjedinjenim Državama. Ova dva simbola čine najveći deo svih zahteva, pa se upravo oko njih i stvaraju najčešće nedoumice, uglavnom u vezi sa planom puta i dokazima o vezama sa domovinom koji potvrđuju da je boravak privremen.
Studentske i obrazovne vize: Školovanje i razmene
Kada je cilj školovanje, u praksi se najčešće pojavljuju F-1, M-1 i J-1. F-1 studentska viza za Ameriku je namenjena akreditovanim akademskim programima na univerzitetima i koledžima. Uz nju se u jasno propisanim okvirima može ostvariti praktično usavršavanje, poput OPT programa posle studija, koje služi sticanju radnog iskustva u struci. M-1 se vezuje za strukovne i profesionalne škole koje nisu akademskog tipa.
J-1 obuhvata raznovrsne programe kulturne razmene, stručne prakse, istraživanja i gostujuća predavanja. Za F i M ustanove izdaju obrazac I-20, a za J razmene dokument DS-2019; bez tih potvrda nije moguće zakazati termin u ambasadi. Ove vize zahtevaju jasno definisan obrazovni plan, dokaz o finansiranju i poštovanje statusnih pravila tokom boravka.
Radne i specijalizovane vize: Dolazak zbog posla ili posebnih veština
Za dolaske motivisane poslom postoje različite profesionalne kategorije sa specifičnim uslovima.
H-1B pokriva tzv. stručne poslove koji traže visoko obrazovanje i posebnu ekspertizu. H-2A i H-2B uvode sezonski rad, prva u poljoprivredi, druga u drugim granama. L-1 je namenjena internim transferima menadžera, rukovodilaca i specijalista unutar iste kompanije koja posluje i u SAD. O-1 prepoznaje pojedince sa izuzetnim dostignućima u nauci, obrazovanju, biznisu, umetnosti ili sportu, dok P kategorije prate sportiste i izvođače u okviru ugovorenih programa.
Zajedničko im je da se zasnivaju na prethodno odobrenoj peticiji poslodavca u SAD, što znači da se najpre vodi postupak pred američkim imigracionim vlastima, a tek zatim zakazuje konzularni intervju.
Tranzit, posade i mediji: Specifične namene kratkog boravka
Postoje i vize čiji je smisao precizno određen okolnostima putovanja. Ako samo prolazite kroz SAD na putu ka drugoj zemlji, koristi se tranzitna C-1. Za članove posada brodova i aviona često se izdaje kombinacija C-1/D koja omogućava ulazak radi ukrcanja ili iskrcanja i kratko zadržavanje u skladu sa rasporedom. Novinari, snimatelji i drugi medijski radnici koji dolaze radi izveštavanja ili produkcije sadržaja podnose zahtev za vizu I, uz poštovanje kriterijuma koji potvrđuju profesionalnu svrhu boravka. Za razliku od turističkih i studentskih, ove vize su usko vezane za putni itinerer i radne zadatke tokom boravka.
Imigracione vize: Put do trajnog boravka
Imigracione vize vode do statusa stalnog boravka, odnosno zelene karte. Do njih se najčešće dolazi putem porodičnog spajanja, kada američki državljanin ili stalni rezident sponzoriše užeg člana porodice, ili preko posla, kada poslodavac u SAD podnosi peticiju za radnika u jednoj od propisanih kategorija.
Poseban kanal predstavlja Diversity Visa program, poznat kao „loterija“, namenjen državama sa nižim stopama useljenja uz uslove koji se tiču obrazovanja ili radnog iskustva.
Za razliku od neimigracionih, ove vize zahtevaju više koraka, uključuju medicinski pregled kod ovlašćenih lekara i detaljnu proveru dokumentacije, a raspored i povrat pasoša organizuju se kroz zvanični sistem registrovanja termina.
Kako izgleda postupak prijave za neimigracione vize?
Proces počinje odabirom prave kategorije prema svrsi putovanja. Kada ste sigurni da se uklapate u određenu neimigracionu vizu, prelazi se na elektronsko popunjavanje obrasca DS-160. Obrasac se podnosi onlajn, a posle slanja obavezno je čuvanje stranice sa bar-kodom, jer se upravo tim potvrđenim brojem kasnije povezuje zakazivanje termina i praćenje predmeta. Nakon toga sledi uplata konzularne takse u skladu sa instrukcijama za zemlju u kojoj aplicirate i otvaranje korisničkog naloga na zvanično platformi gde se bira datum intervjua.
U izvesnim slučajevima deo podnosilaca može ispuniti uslove za podnošenje bez odlaska na razgovor, što se u praksi često naziva „interview waiver“. Pravila i obuhvat ove pogodnosti menjaju se po odluci Stejt departmenta, pa je neophodno proveriti aktuelna obaveštenja pre svake prijave.
Priprema dokumentacije meri se prema svrsi puta. Uz važeći pasoš, fotografiju u propisanim dimenzijama i potvrdu DS-160, turistima i poslovnim putnicima obično se savetuje da prikupe dokaze o finansijama, zaposlenju, studijama, imovini i drugim obavezama koje ih vezuju za domovinu, jer upravo to potvrđuje da boravak neće prerasti u nameru trajnog ostanka. Studenti i učesnici razmena moraju doneti i obrazac koji izdaje američka ustanova (I- 20 za F/M ili DS-2019 za J), a za radne vize obavezna je referenca na prethodno odobrenu peticiju.
Sam intervju se svodi na kratka pitanja o planu puta, trajanju boravka i povratku, uz mogućnost da službenik zatraži dodatna pojašnjenja ili dopunu papira. Posle odluke pasoš se preuzima preko ugovorenog kurirskog sistema ili na mestu koje odredi konzularna služba, u skladu sa lokalnim pravilima.
Saveti za lakši prolazak kroz proceduru
Usklađenost podataka je ključna. Sve što navedete u DS-160 treba da se poklapa sa onim što ćete reći na razgovoru i sa dokumentima koje prilažete. Vredi unapred pripremiti jasan itinerer sa okvirnim datumima ulaska i izlaska, kao i kontaktima i adresama gde ćete boraviti.
Finansijska pokrivenost putovanja treba da bude uverljivo dokumentovana, bilo ličnim sredstvima ili potvrdom sponzora, a posebno je važno pokazati veze sa zemljom boravka koje vas vraćaju nakon putovanja. Pravovremeno zakazivanje smanjuje rizik od pomeranja polaska usled gužvi, a praćenje zvaničnih obaveštenja pomaže da na vreme uočite izmene, uključujući i promene u pravilima za oslobađanje od intervjua.
Najčešće nedoumice i kratka pojašnjenja
Često pitanje je da li B1/B2 dozvoljava rad. Odgovor je negativan, jer su te vize osmišljene za posete bez zaposlenja i ne pružaju pravo na primanje plate u SAD. Studenti na F-1 pitaju da li mogu da rade; odgovor zavisi od statusnih pravila i internih politika ustanove, pri čemu postoji mogućnost ograničenog rada na kampusu i kasnije OPT programa, ali sve u okvirima propisa. Pitanja se javljaju i oko važenja vize i dužine boravka. Viza može važiti više godina, ali o tome koliko dugo možete ostati po jednom ulasku odlučuje službenik granične kontrole i upisuje u elektronski zapis I-94. Konačno, „interview waiver” nije univerzalno pravo već opcija za precizno definisane situacije i grupe, a konačnu odluku donosi konzulat na osnovu važećih smernica.
Zaključak
Pravilna procena svrhe putovanja i tačan izbor kategorije prvi su koraci ka uspešnoj viznoj prijavi. Turističke i poslovne posete pokriva B1/B2, obrazovanje i razmene pripadaju F, M i J oznakama, dok se za profesionalne dolaske koriste radne i specijalizovane kategorije koje zahtevaju peticiju poslodavca. Trajno preseljenje ide putem imigracionih viza sa dužom i zahtevnijom procedurom. U svim slučajevima preporuka je da se podaci unose precizno, da se obezbede dokumenti koji potvrđuju plan puta i povratak, i da se prate zvanična saopštenja nadležnih institucija, jer se tehnički detalji poput termina, nivoa taksi i obuhvata oslobađanja od intervjua povremeno menjaju.
Ovakav pregled pomaže da se lakše snađete među oznakama i koracima i da svaku fazu procesa ispratite bez nepotrebnih grešaka.
