Dubrovnik i igre sećanja
Odluka je pala za tili čas, doček Nove godine na Stradunu, o kako lepo zvuči. A tek uživo…No put do tamo 30. decembar, kroz pola Srbije, preko zavejanog Nevesinja, kad smo ugledali prelepo Trebinje znali smo…naše odredište je blizu.
Kada su se iz daljine, panoramski ukazale zidine starog grada, sav napor tako dugačkog puta uz loše vreme je bio opravdan i nije teško pao. Ulazak kroz kapije starog grada Dubrovnika, osećaj poput ulaska u drugu epohu. U tom času Sunce nas je pomilovalo toplim zracima. Stablo mandarine i novogodišnje kočije kao pravan za slikanje…puno turista, a opet nekako da grad bez smetnje može da se oseti i doživi za razliku od visoke sezone.
Sporedne uličice i skalinade su zvale na istraživanje, ali prvo da se okrepimo od puta. Birali smo predano ne bilo koji kafe, već onaj u kom bi se uklopili u lokalnu atmosferu, da osetimo pravi duh ovog nadaleko čuvenog i za nas pomalo nostalgičnog grada. La Bodega, Raguza i kuvano vino na drugom spratu kroz staro prozorsko oknu u zgradi iz prošlog veka, sa pogledom na veselu atmosferu na trgu. Nova Godina se bliži.
Vinski bar La Bodega, Dubrovnik (Raguza)
Šetamo…dalje obilazimo trg, spomenik, ušuškane zidine koje pričaju svoju povest i tu se oseća, miriše i mami nemirni Jadran, čiji talasi zapljuskuju zidine Dubrovnika. Usidrene barke, Sunce koje miluje i uprkos oštrom fijuku vetra pravimo zanimljive fotke, udišemo posoljeni zrak i razlivene dodire neba, mora i predivne arhitekture. Čula se ispunjavaju, sve je nekako neverovatno.
iz Akvarijuma u Dubrovniku (morska zvezda i jato riba)
Obilazimo dalje gradski Akvarijum i već se trudimo da se izgubimo u tim uskim, krivudavim ulicama, da zavirimo u svaki kutak tog čudesnog grada. Tražimo nešto i nalazimo…
Pošto nismo uspeli da šetamo zidinama, koje su bile zatvorene zbog zimeskih uslova, nalazimo sasvim slučajno kafe na spoljnim zapadnim bedemima. Sasvim jednostavan omanji kafić, sa razbacanim stolicama gde ko nađe mesto. Pogled na pučinu koji osvaja i ostavlja nas bez daha, dok Sunce zalazi. Nema se reči, suvisne su da opišu taj trenutak, tu slobodu i lepotu. Nerado nastavljmo dalje, pošto smo upili sliku tog prizora. Dosta još treba videti, a već su popodnevni sati i vreme odmicali, 31. decembar je. Dan, a i godina se bliži kraju.
Spuštamo se ka Stradunu, interesantni izlozi, svetlucava dekoracija koja krasi fasade, još više dodaje novogodišnjoj čaroliji na moru. Kada smo prešli most, na izlazu vani u improvizovanom šatornom prostoru nešto poput bazara. Miris kuvanog vina sa karanfilićem odmah je zarumeno obraze. Ukusi dubrovačkog kraja podsetili su pomalo na domovinu, ali pak sa svojim specifičnim obeležjem. Sve je bilo po meri.
pogled na hotel Hilton Imperial Dubrovnik
Potom smo se popeli na uzvišenje Lovrjenac sa kojeg smo gledali ka starom gradu, kamenitoj maloj uvali Kolorina i tvrđavi Bokar. Divnog zdanja i jednog od simbola grada odakle se pružala foto perspektiva i drugi ugao na more, pučinu i te prepoznatljive zidine Dubrovnika. Poželeli smo da nam ta slika ostane dugo urezana u sećanju…
Vraćamo se ka gradu, novogodišnje veče i uzbudljiva atmosfera osećala se u vazduhu. Posetili smo restorančić sa domaćim specijalitetima. Svuda naokolo praznik je učinio još više ugođaja i nekog titranja u vazduhu. Pravi jadranski štimung, samo lagano i veselo. Neplanirana poseta Katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije, tek na prvi mah da se zgrejemo, a potom iz znatiželje povela nas je direktno na novogodišnju misu… sve je bilo neobično prijemčivo, uzvišeno i nestvarno u isti mah.
A onda je dosao i koncert. Prvo je usledio nastup nekih mlađih lokalnih izvođača, iako smo ih prvi put čuli, Silente nas je osvojio, a melodija koju izvode vratila je prisutne u druga neki kažu lepša vremena. Glavni izvođač Toni doveo je atmosferu na nivo mesta i prilike gde je izvodio svoje hitove…Vatromet nad Stradunom, stari sat koji vekovima već ispraća i svedoči novim godinama, stolećima…zagrljaj i puno sreće. E da neke noći i vikendi mogu trajati bar još jedan dan, noć…
Seli smo u autobus, promrzli i srecni. Vraćali smo se nazad. Sve posle toga mećava i kvar na busu, bilo je nevažno, fotografije uma su se i dalje ređale pred očima…
